Venecija – putovanje gondolom u proslost

Kada pomislim na Veneciju, obicno zamisljam sebe kako trcim Rialto mostom u mojim previsokim Manolo Blahnik stiklicama, dok mi je na licu cipkasta karnevalska maska koja je tu samo da odrzi onu dozu misterije koja mi je potrebna. Zamnom, trci krdo italijana sa zeljom da me stignu i otkriju moj identitet, preslikana scena iz filma „When in Rome„, ali meni je sve to dosadno…zato sto ja trcim samo ka tebi, ljubavi moja…

Veneciju sam prvi put posetila 2008. godine i imala sam potpuno drugaciji utisak o njoj. Mozda zato sto sam bila mnogo mladja nego sada ili zbog cinjenice sto smo tada, na ekskurziji, imali svega par sati za obilazak, a mozda i zbog toga sto tada nisam bila zaljubljena. Ali ovaj put… ovaj put je sve bilo drugacije.

Bilo je hladno jutro, svega nekoliko dana pred Novu godinu, a mi… mi smo onako zaledjeni dolazili iz pravca Santa Lucia zeleznicke stanice   sa preteskim prtljagom u rukama i toplim osecajem oko srca. Ostavili smo prtljag na stanici i nedugo potom bili opcinjeni velicinom Grand kanala. Pejzaz je bio ocaravajuci. Moje oci su iznenada postale vlazne, ali ne zbog kise i snega, vec zbog osecaja koji sam imala gledajuci te predivne brodove i gondole koji su plovili kanalom ispod nas. Uzela sam tvoju hladnu ruku u svoju ne bi li je zagrejala malo, zatvorila oci kako bih absorbovala ljubav koja se nazirala u vazduhu i nezno te poljubila.

Presli smo klizavi Constitution bridge, novi most postavljen pre 9 godina, koji spaja Santa Lucia zeleznicku stanicu sa ostatkom grada, koji mi se zapravo uopste nije dopao jer je isuvise moderan za moj ukus, i nasli se u idilicnoj topografiji, kao da smo deo slike cuvenog Venecijanskog slikara Canaletto-a.

Uske ulice kojima nema kraja i u kojima mozete da kupite suvenire napravljene od Murano stakla i cujete cenkanje na svakom koraku. Izvanredna venecijanska arthitektura ukrasena crkvama u svakom distriktu i neprocenljivim mermerom. I, na kraju kanala, prostire se prelepa Palazzo Ducale i Basilica di San Marco sa slikom Tizijana koja misteriozno osvetljava celu baziliku. Ali, budite pazljivi kada pravite selfi na Piazza San Marco trgu jer mozete prisustvovati ostroj svadji, a mozda i tuci, golubova i galebova.

Ako pak, zelite da iskusite kraljevsku Veneciju, kao u davna vremena, morate sebe pocastiti dobrom hranom i picem za vreme  happy hour-a. Probajte venecijanski tapas (cicheti) i osetite miris i ukus predivne morske hrane dok sedite za kariranim stolnjakom u lokalnom bistrou i pogled vam luta na kanal. A onda, nazdravite jednom casicom prosecco-a   sto ste imali priliku da posetite ovaj magicni grad.

I, budite spremni za duge setnje jer je Venecija podeljena u sest distrikta ili sestieri, a ukoliko je setnja prevelik zalogaj za vas, uvek mozete stici do sledeceg distrikta brodom, vodenim taksijem ili gondom. Ne pomisljajte da cete naci pravi taxi ovde, jer su automobili zabranjeni u gradu.

Doza srece koju smo sakupili lutajuci po ovom izuzetno bajkovitom gradu je neopisiva. Iako smo imali svega nekoliko sati za uzivanje, ziveli smo nas san… san koji se La bella vita (lep zivot).

I za sam kraj, napravite jedan selife na Rialto mostu i zavrsite ovaj romanticni obilazak grada u kojem je vreme stalo…a koje ce ponovo krenuti kada ga sledeci put budete posetili.

Alla prossima volta…

14 thoughts on “Venecija – putovanje gondolom u proslost

  1. Ja sam bila isto prije u Veneciji sa skolom ali pola toga nisam uspjela vidjet i dozivjeti kao sto si ti, definitivno moram planirat novi obilazak Venecije heheh bas mi se sviđa ❤️❤️❤️❤️❤️❤️hvala sto si to Podjelila snama divan post mila 💋💋💋💋💋💋

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.